Krompir

Bog hranljivih materija koje sadrži i lekovitih svojstava koje ima, krompir (lat. Solanum tuberosum) se koristi za ishranu ljudi ali i domaćih životinja u skoro svim zemljama sveta.

Krompir je poreklom iz Južne Amerike, a u Evropu je donesen u 16. veku i sada se gaji u mnogim krajevima.

Krompir je višegodišnja zeljasta biljka visine do pola metra sa podzemnim stablom (krtola). Krtola se koristi u ishrani i oblog je oblika različite veličine.

U svetu postoji preko 1.500 vrsta krompira koje su nastale ukrštanjem i prilagođavanjem raznim podnebljima. Kod nas su najpoznatije sorte: jerla, kleopatra, atlantik, brajt, fijana, dezire, adora, lizeta i kondor. Krompir uspeva u ravničarskim, ali i u brdovitim predelima.

Krompir je sezonsko povrće (leto - jesen), ali se u ishrani koristi tokom cele godine pošto je jednostavan za skladištenje i obradu.

Sastav

Krompir sadrži malo kalorija, a dosta hranljivih materija i lekovitih sastojaka:

belančevine
balastne materije
bakar
beta-karoten
biljna vlakna
biljne masti
vinsku kiselinu
vitamin A
vitamine B1, B2 i B6
vitamin C
vitamin F
gvožđe
dekstrin
limunsku kielinu
kalijum
kalcijum
magnezijum
mangan
molibden
neutralan PH
niacin
nikotinsku kiselinu
proteine
skrob
ugljene hidrate
flavonoide
fosfor
cink
Korišćenje

Krompir se u ishrani koristi kuvan, pečen, pržen ili kao pire. Kao dodatak raznim jelima od povrća ili mesa, krompir je gotovo nezamenljiva namirnica. Najzdraviji je kuvani ili bareni krompir. Prženi krompir je najpopulaniji, ali i je "najnezdraviji" zbog prisustva ulja (masti) i zbog toga što se priprema na visokoj temperaturi.

Stari narodni lek protiv glavobolje ili visoke temperature su obloge od krompira. Protiv herpesa, otvorenih rana, ispucale kože, čireva, bubuljica i nekih drugih kožnih oboljenja preporučuju se obloge natopljene sokom od krompira.