Moj prvi sok od sargerepe.

Prvi pokus učinio sam ribajući mrkvu na ribežu. Dobivenu kašu od mrkve procijedio sam preko jedne krpe i tako dobio sok. Uvjerivši se u čudesan okus tog soka, pripremljenog navrlo jednostavan način, pokušao sam na drugačiji način pripremiti kašu od mrkve, ne bih li iznje dobio što više soka. Ustanovio sam da sokovi fermentiraju i gube svoju vrijednostako se odmah ne popiju; u tom pogledu presudan je faktor vremena.

Enzimi iz voca i povrca

Enzimi

Kljucna funkcija u delovanju hrane na vase telo je sam zivot sadrzan u vasoj hrani i vitaminima koje nazivamo enzimi.
Enzim je vitamin koji hrani telo i odrzava ga na zivotu, vitamin skriven u semenu, klijanju i rastu biljaka.
Taj princip zivota poznat je kao enzim. Enzimi se opisuju kao kompleksne supstance koje nam omogucavaju probaviti hranu i otpremiti je u krv.

Knjiga o kombuha

Uvod

            Čajnu gljivu ili kombuhu bije glas univerzalnog leka i opšteg eliksira alternativne medicine.Ona je neka vrsta leka za gotovo sve bolesti, dragoceno preventivno sredstvo, ukusno, a gotovo bez kontraindikacija. O njoj je napisan veliki broj knjiga i publikacija, a danas puni sajtove na internetu. Takođe, tu su i naša dugogodišnja iskustva, sa objavljenim radovima o kombuhi.

Šta je kombuha?

Ovaj neobični kompleks mikroorganizama (kvasci i baktrije) gaji se na zaslađenom crnom čaju. Tokom fermentacije, na površini tečnosti stvara se želatinozna skrama, koja vremenom postaje sve deblja. Nakon inkubacije tokom nekoliko dana, čaj promeni ne samo boju već i ukus. Napitak postaje svetliji, aromatičan, gaziran od stvorenog ugljen-dioksida i sve kiseliji. Ovakonastala fermentaciona tečnost čajne gljive, poseduje nutritivne i lekovite osobine, što izaziva sve veće interesovanje naučne i šire javnosti.

        Ostatak procitajte na http://cajnagljivakombuha.blogspot.com/

Kivi

KIVI, aktinidija (Actinidia chinensis) – vrlo je lekovit, prirodni je antioksidans, antipiretik, antitrombotik, diuretik, sedativ... Oblik ploda je sličan krompiru, ljuska je maljava i mrkosive boje. Male je hranljive vrednosti i izuzetnih nutricionističkih svojstava. Meso je svetlozelene boje. 100 g plodova ima 47 kcal. Najpotpunije je voće i ima uravnotežen odnos svih hranljivih sastojaka. Bogat je mineralnim solima (kalijum, fosfor, gvožđe, kalcijum i magnezijum), zatim vitaminima (A, B1, B2, B3 dva puta više od kruške, 85 mg vitamina C kao pet limuna i vitamin E deset puta više od jabuke. Sadrži voćne kiseline, biljna vlakna i supstancu lutein. Ne sadrži nimalo masnoća. Koristi se sirov kao voće, tako što se plod raseče napola i kašikom se vadi sredina na koju se može nacediti nekoliko kapi limunovog soka. Upotrebljava se za pripremanje slatkiša i voćnih salata, za pripremu sladoleda i u kombinaciji sa šlagom, a može se i kuvati. Tanko oljušten i isečen na krugove, odlična je dekoracija za torte i kolače. Lako se ljušti.
Lekovita svojstva: ubrzava varenje, potpomaže sintezu proteina (folna kiselina), reguliše krvni pritisak (kalijum) i štiti vid (lutein). Snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale, potpomaže eliminaciju toksina, povećava imunitet. Jača organizam, suzbija štetni holesterol. Poboljšava probavu (ima enzim aktidin).

Jagoda

Jagode su izuzetno bogate kalijumom, kao i gvoždem. Sadrže i dosta kalcijuma i fosfora. Posebno su bogate vitaminom C, a sadrže i provitamin A (karotin).
Posebno su bogate antioksidansima, spadaju u najbogatije vrste voca ovim materijama.
Jagode se posebno preporucuju za malokrvne, zbog sadržaja gvožda i vitamin C. Zbog bogatstva kalijuma preporucuju se osobama koje pate od zadržavanja tecnosti u organizmu. Zahvaljujuci dijetnim vlaknima, kao i sadržaju folata, povoljno deluju na rad organa za varenje i deluju preventivno protiv karcinoma debelog creva.
Deluju preventivno protiv nastanka srcanih oboljenja, zahvaljujuci mogucnosti da doprinesu smanjenju holesterola u krvi; a fenoli, biljna jedinjenja koja sadrže, sprecavaju oksidaciju masti (oksidisani holesterol je posebno štetan).
Narodna medicina preporucuje jagode za terapiju gihta, reume, lenjih creva, kao i problema sa jetrom. Tanini i flavonoidi koje jagoda sadrže cini je korisnom u slucaju raznih zapaljenja želuca i creva, proliva, kao i protiv upale hemoroida.

Jabuka

Krilatica “jedna jabuka na dan, pa doktor nije potreban” postoji sa razlogom, jer ovo voće sadrži dosta hranljivih i korisnih materija za ljudski organizam. Za lekovitost jabuke (Malus domestica) ljudi su znali još u starom veku, a voćka koja je prema legendi stigla iz raja, između ostalog je i simbol večne mladosti. Danas, i tradicionalna i zvanična medicina jabuku ističu kao izuzetno korisnu namirnicu koju treba jesti pre ili nekoliko sati posle obroka. Razlog je visok procenat vode (i do 90%) u kojoj su rastvoreni različiti sastojci. Kada se uzima na prazan stomak, kroz želudac prolazi za 15 do 20 minuta, dok uneta sa drugom hranom, u želucu boravi i do nekoliko sati.

Grejpfrut

GREJPFRUT: Najjači prirodni antibiotik

Iz semenke i pulpe grejpa dobija se citrofit, najjači raspoloživi antibiotik koji deluje na jačanje imuniteta, a posebno je delotvoran za lečenje bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Dinja

Dinja je izvanredan izvor vitamina A, jer sadrži puno koncentrisanog beta-karotina (provitamina A), koji se u našem telu konvertuje u ovaj korisni vitamin.

Brusnica

U novije vreme sve se više pominje biljka brusnica, čiji su sitni bobičasti plodovi izvor hranljivih, zaštitnih i lekovitih sastojaka koji se čak koriste i za proizvodnju lekova.

Brusnica (Vaccinium macrocarpon) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara, belog je cveta sa sitnim crvenim bobičastim plodovima koji su gorkokiselkastog ukusa. Sadi se u martu, a rađa dva puta godišnje, u julu i septembru.

Breskva

Breskva i nektarina toliko su dobre za zdravlje te očuvanje vitkosti i vitalnosti, da ćete, nakon što pročitate naš tekst, pohrliti na tržnicu i „opelješiti" kumice za to divno, senzualno i ukusno voće. Osim toga, breskve su bez sumnje i glavne vladarice ljetnih dana i voljeni međuobrok na plaži

Borovnica

Eliksir mladosti i zdravlja
Evo šta sve borovnice sadrže:
• Plave i ljubičaste pigmente, koji podižu nivo vitamina C u organizmu, smanjuju krhkost kapilara, neutralizuju slobodne radikale, sprečavaju razaranje kolagena, štite vodene i masne delove mozga od oštećenja. Naučnici smatraju da borovnice mogu da uspore proces gubitka pamćenja nastalog usled godina i pada motoričkih sposobnosti.
• Vitamine C, E, B2 i B3. Vitamin B3 pomaže rad digestivnog trakta, doprinosi zdravlju kože, nervnih ćelija, krvnih sudova i snižava štetan holesterol (LDL) i trigliceride, a povećava dobar holesterol (HDL).
• Katehin, koji aktivira gen za sagorevanje masnoća u ćelijama sala na stomaku. Prema istraživanju Univerziteta Tufts, redovan unos katehina povećava gubitak sala na stomaku za 77 odsto.
• Velike količine kvercetina, koji smanjuje rizik od alergija.
• Gvožđe, magnezijum, mangan i kalijum.

Aronija

Ananas

Iako se nekada smatralo da ananas potiče iz južne Amerike, ova voćka zapravo je poreklom sa Kariba, a u Afriku i Ameriku doneli su je moreplovci. Mada još uvek je skroz nerazjašnjeno njeno poreklo pa tako postoji i teorija da ananas potiče iz Paragvaja i sa juga Brazila.